Ресурси

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
Географски положај
Површина 525,5 км2
Број насеља 25
Број становника (ПОПИС 2011) 16021
Број становника (2013 процена) 15524
Округ Зајечарски
Удаљеност од главног града 200км
Удаљеност од града Ниша 65км
Просечна надморска висина Бање 400м

 
Сокобањска котлина је област која се налази у централном делу источне Србије. Са свих страна је окружена планинама, висине до 1600м. Са њене јужне стране уздижу се планине Озрен и Девица, а на северу Ртањ и Буковик. На западу прелази у Моравску долину, а на истоку у Тимочку. Највећим својим делом, Сокобања се ослања на планину Озрен, чија надморска висина износи 1 117м. Целом својом дужином, Сокобањска котлина се пружа у правцу исток-запад, а дугачка је 15км.
 

Сокобања је данас водећа бања у Србији када је у питању здравствени туризам и једно је од најпосећенијих бањско-климатских и туристичких места у нашој земљи. Стратегијом за развој туризма Републике Србије окарактерисана је српском бањом са највише потенцијала и једном од седам најатрактивнијих туристичких дестинација.

  
 
 
 
 
 

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
Климатски услови (1981-2010)
Клима Умерено-континентална
Просечна годишња температура +11,0°C
Блажност ваздуха на годишњем нивоу 73,0%
Просечан број облачних дана годишње 119
Просечан број ведрих дана годишње 62
Просечан број снежних дана годишње 46
 

 
Сокобању карактерише умерено-континентална (блага) клима. Лета су без жеге, а зиме су благе. Јесен је топлија од пролећа, док су ноћи свеже, посебно лети, када је и мања влажност ваздуха. Облачност није равномерно распоређена. Најмање сунчаних дана има зима, а највише у јесен.
Сокобању карактерише богатство зеленила - шума у околним планинама и богати извори минералних вода, чувених по својој лековитости. Термални извори Сокобање спадају међу најлековитије у нашој земљи. Постоји укупно 6 (шест) оваквих извора. Њихова температура се креће од 28 до 45°C. Богатство минералних вода привлачи реконвалесценте и оне који се лече од хроничног бронхитиса, бронхијалне астме, психонеурозе, неурастеније, повишеног крвног притиска, хроничног реуматизма, ишијаса, малокрвности, појединих женских болести, исцрпљености.

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
Земљиште
Пољопривредне површине 58,30%  од укупне површине Сокобање
Обрадиве површине 37,72% од пољопривредних површина
Шуме
Обрасла шумска површина 36,80%

 

Већи удео у становништву чини рурално становништво са 50,18%, као и жене са 51,76%. Проценат активног становништва које обавља занимање је доста низак - 33,95%, док је проценат издржаваног становништва 29,99%.

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
Демографски подаци
Број становника према попису из 2011. Године 16021
Број становника у 2013. (према процени Републичког завода за статистику) 15524 (за 497 мање него у 2011. години)
Негативан природни прираштај изнад републичког просека 13,73%
 

С обзиром на број становника, Сокобања има само 1 основну и 1 средњу школу, док високо образовне институције не постоје. Најближи универзитет Сокобањи је Нишки универзитет (на 65км).

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
Образовна структура становништва[1]
Више и високо образовање 10,12%
Средњошколско образовање 38,53%
Са 4-7 завршених разреда 48,92%
 

 
Према подацима из децембра 2013. године, Сокобања има укупно 3170 запослених и 1556 незапослених становника (годишњи просек).  Највећи проценат запослених ради у правним лицима (привредна друштва, предузећа, установе, задруге и друге организације)- 67,82%, док је проценат запослених у приватним предузећима и самосталним облицима делатности 32,17%. Гледано према секторима, највећи број радника је запослен у здравству (27,11%) и у сектору вађења руда и камења (27,50%), док је најмањи број запослен у сектору финансијског посредовања. Како је Сокобања туристички веома познато место, број запослених у том сектору (хотели и ресторани) је 8,23% и већи је за 6,83% у односу на број запослених у овом сектору на нивоу Србије. Просечна зарада у Сокобањи  без пореза и доприноса у  току 2013. године је износила 338,5 €, док је у истом периоду у Србији износила 382,33 €.
 

1.3.1Структура привреде

С обзиром на традиционалну окренутост Сокобање ка развоју туризма, развој малих и средњих предузећа у Сокобањи није био заступљен у довољној мери. Наиме, према подацима из 2014. године у Сокобањи постоји 76 регистрованих привредних друштава од којих је 1 велико и 4 су средња. Велико предузеће, које је у исто време и извозно оријентисано, је из области вађења руда и камена, док су 3 од четири средња предузећа из области хотелијерства. Највећи број осталих предузећа у Сокобањи се бави трговином на велико и мало, где спада и оправка моторних возила и предмета за личну употребу. Што се тиче предузетничких радњи, оне су знатно заступљеније у односу на предузећа (и то углавном самосталне радње) и укупан број регистрованих радњи у Сокобањи у 2014. је био 475. Највећи број (46,57%) их је регистровано као трговине на велико и мало, што није необично за туристичко место и број туриста који посети Сокобању годишње, затим следе хотели и ресторани са 13%.
Са друге стране, интересантан је податак да је укупан број активног становништва које обавља занимање по делатностима најзаступљеније управо у домену пољопривреде лова и шумарства са 39,5%, док је у трговини тај проценат само 9,30%.

Број привредних друштава

  2012 2013 2014 2015
01. Aктивних 78 80 76 75
02. Новооснованих 3 1 3  
03. Брисаних / угашених 3     1

* Последње ажурно стање се односи на период 01.01 - 30.06.2015. године, Извор: АПР

Број предузетника

  2012 2013 2014 2015
01. Aктивних 477 480 475 490
02. Новооснованих 61 90 47 42
03. Брисаних / угашених 82 90 52 27

* Последње ажурно стање се односи на период 01.01 - 30.06.2015. године, Извор: АПР
 
Због слабе развијености сектора малих и средњих предузећа, тржиште Сокобање није довољно развијено, док ке учешће Сокобање у спољнотрговинској размени је ниже у односу на регион.
Међутим, због туризма, у Сокобањи је тржиште некретнинама доста заступљено. Изградња апартмана за издавање или даљу препродају је узела маха у скорије време. У сектору трговине, углавном је заступљена трговина на мало.

ВРЕДНОСТ ИЗВЕДЕНИХ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДОВА У ПРИВАТНОЈ СВОЈИНИ
у хиљадама динара
  Сокобања Регион Удео општине у региону %
2009 155167 471667 32,89
2010 153543 441444 34,78
2012 98470 1174697 8,38
2013 269952 634434 42,55

Извор: Општине и градови у Србији 2014

1.3.2    Незапосленост

По евиденцији НСЗ-а општина Сокобања  је на дан 31.08.2014. имала 1479 незапослених. Стопа незапослености у општини Сокобања је  22,89%  (2011.година)  док је републички ниво у том периоду износио 24,86%. Стопа незапослености у земљама ЕУ  (Еврозона) износила је у том периоду 9,3%.

Број запослених/незапослених, зараде и бруто друштвени производ

  2012 2013 2014 2015
01. Број запослених 3.090 3.170 3.005  
02. Број незапослених 1.580 1.556 1.615 1.710
03. Просечна нето зарада (у РСД) 37.030 38.807 39.187  

Последње ажурно стање се односи на период 01.01 - 30.06.2015. године, Извор: АПР
Према степену образовања највише незапослених има средњу стручну спрему и чине 28,87% од укупног броја, док одмах затим следе они са основним образовањем са 27,92%. Становништво са високом стручном спремом учествује са 14,68% у укупном броју незапослених.

Број незапослених према степену стручне спреме

Укупно
31.08.2014.
Степен стручне спреме
I II III IV V VI-1 VI-2 VII-1 VII-2 VIII
1479 413 44 372 427 6 64 30 123 0 0
100% 27,92 2,97 25,15 28,87 0,41 4,33 2,03 8,32 0,00 0,00

 
Највећи број незапослених према старосној структури чини популација између 25 и 29 година са 15,75%, док одмах иза њих следи популација од 40 до 44 година са 14,00%.

Укупно
31.08.2014.
15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59 60-64
1479 43 166 233 187 193 207 151 109 134 56
100% 2,91 11,22 15,75 12,64 13,05 14,00 10,21 7,37 9,06 3,79

     

1.3.3Пољопривредна делатност

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
Пољопривредна делатност
Структура становништваудео пољопривредног становништва у активном стнаовништву 39,5% је пољопривредно становништво (17,5% активно)
Број газдинстава 2013 2135
1-5 ха 1200
5-20 ха 923
Већа од 20 до 100 7
Структура пољопривредних газдинстава Од укупног броја газдинстава 13,77% су некомерцијална  газдинства, 86,21% мешовитог типа
 

 

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
Начин коришћења пољопривредних површина (2013)
Оранице и баште 60,36%
Воћњаци 2,79%
Виногради 0,36
Пашњаци и ливаде 36,01%
Заступљеност ратарских култура у укупном приносу Србије
Кромпир 1,00%
Пшеница 0,40%
Пасуљ 0,43%
Кукуруз 0,20%
 

Напомена: Подаци коришћени из Пописа пољопривреде 2012
Пољопривредна производња у Сокобањи је углавном базирана на индивидуалној пољопривредној производњи. Велики потенцијал Сокобање у пољопривреди се углавном налази у производњи здраве хране и лековитог и шумског биља, имајући у виду здраву и незагађену животну средину.
Од воћа најзаступљенија је производња шљиве са укупним уделом у производњи Србије 0,71%. Када је у питању сточарство, најзаступљенији је узгој живине, оваца и свиња. 
Општина Сокобања сваке године усваја Програм подршке пољопривреди и руралном развоју, и финансијски подржава развој пољопривредне производње.

1.3.4Туризам

Као једно од најлепших и напознатијих туристичких места у Србији, које оствари завидан број ноћења на годишњем нивоу, Сокобања нуди велику лепезу како приватног (преко 5000 лежаја), тако и још увек друштвеног/државног смештаја.

Година Број туриста Број ноћења Просечан број ноћења туриста
  укупно домаћи страни укупно домаћи страни домаћи страни
2010 48837 47572 1265 295098 290575 4523 6,1 3,6
2011 53402 52481 921 325207 321500 3707 6,1 4,0
2012 49175 48403 772 306568 303499 3609 6,3 4,0
2013 50629 49041 1588 306506 301179 5327 6,1 3,4
2014 42438 39682 2756 219755 209058 10697 5,2 3,8
 

 
Више хотела и одмаралишта пружају пуну туристичку услугу свим гостима и посетиоцима. Најзаначнији су:
ХТП „Лептерија“ (у стечају)
У саставу овог предузећа су: хотел „Здрављак“, хотел „Турист“, ресторан „Чока“ и медицински блок Бање Јошанице.Хотел „Здрављак“ располаже смештајним капацитетом од 396 лежајева, а хотел „Турист“ од 120 лежајева.
Хотел „Моравица“
Хотел располаже са 200 лежајева и конгресном салом од 220 места. Налази се у близини парка Бањица и плажа на реци Моравици. Од спортских садржаја располаже салом за стони тенис и билијар, трим кабинетом са справама за вежбање, тереном за мали фудбал, кошарку, одбојку, трим стазом и стазама за шетњу. Хотел нуди повољне услове за боравак спортиста на припремама и организацију рекреативне наставе.
Специјална болница „Бањица“
Располаже капацитетом од 270 лежајева и развијеном здравственом службом за дијагностику и терапију обољења дисајних путева, локомоторног апарата и лакших обољења нервног система. Поред купања у термо-минералној води, гостима су на располагању и услуге хидротерапије, електротерапије, термотерапије, инхалације и масаже.
Специјална болница Сокобања
Специјална болница „Сокобања“ располаже са 530 лежајева у 5 објекта: Стари завод „Сокоград“, Нови завод и виле „Бота“, „Мала Бота“ и „Далмација“. Такође располаже савременом компјутерском технологијом за испитивање плућне и срчане функције, аутоматском биохемијском лабораторијом, рендген кабинетом, стационарним делом са одељењима за превенцију, полуинтензивну и интензивну негу, блоком за респираторну и општу локомоторну рехабилитацију. Болница нуди идеалне услове за лечење посттрауматских стања након повреда и постоперативних стања. Спортистима на рехабилитацији се препоручује да искористе благотворна дејства термалних вода, физикалну рехабилитацију и хидро терапију, welness и fitness програме, за бржи опоравак након повреда, уз стручни надзор лекара специјалиста.
Гарни хотел „Сокотерме“
Луксузно опремљен wеллнесс центар урађен је по највишим светским стандардима. За све госте жељне рекреације, побољшања квалитета живота, здравља и општег стања духа и тела, на располагању су базени са топлом бањском водом (39°Ц) који раде током целе године, као и бројни пратећи садржаји.
Аквапарк „Подина“
Аква парк "Подина" је од центра Сокобање удаљен 1,5 км и изграђен је у оквиру спортско-рекреативног комплекса Подина. Овај забавни водени комплекс изграђен је на површини од 2 ха и може да прими око 2500 посетилаца. Комплекс садржи: полуолимпијски базен са спортском опремом, рекреативни базен са воденим печуркама за децу и одрасле, базен са 3 тобогана и дечији базен са воденим атракцијама реквизитима за игру. У центру воденог парка је и бар-шанк са пићем, око свих базена се налазе зелене површине и цветне леје, лежаљке за сунчање, фрижидери са сладоледима, сунцобрани, и управна зграда са пратећим садржајима.
За развој Сокобање као туристичког и здравственог центра, значајну улогу имају и саобраћај, снабдевање и комунално уређење. Настоји се да се сезона у Сокобањи продужи и да капацитети буду што боље искоришћени током читаве године, што се постиже богатијом туристичком понудом. У ту сврху изграђени су нови спортски терени, па овде све чешће долазе спортске екипе на припреме.
Организација за туризам и културу Сокобања је регистрована као јавна установа и има 8 стално запослених радника. Организација је носилац осмишљавања туристичке понуде и комплетног маркетинга и пропаганде Сокобање као туристичке дестинације. Даје видан допринос успешнијем пословању туристичке привреде, обавља послове у функцији промоције и пропаганде туризма, издаје и штампа пропагандни материјал, сарађује са медијима, а обавља и делатности из области културе и спорта.
Организација газдује и легатом Милуна Митровића, са 150 уметничких радова (уља на платну, пастели, мозаици...). У оквиру организације целодневно ради и Туристички информативни центар, као и пословно туристичка агенција «Сокотурс» која се бави хотелским и приватним смештајем, организацијом путовања, семинара, конгреса. Агенција има своју водичку службу и свакодневно стоји на располагању свим посетиоцима Сокобање. Такође, организацији је поверено и управљање Аквапарком „Подина“
Многобројни паркови и излетишта у Сокобањи представљају право место за одмор и боравак на свежем ваздуху за све узрасте.
У Сокобањи се организује велики број културних, туристичких и спортских догађања као што су: Прва хармоника Југославије, Свети Јован Биљобер, манифестација Златне руке, уметничка колонија Сокоград, Бањско културно лето, Бијенале еколошке карикатуре, Маратон жеља... Сокобања има биоскоп Моравица са 360 места, летњу позорницу Врело са 1800 места за седење и 5000 за стајање, Завичајни музеј са богатом етно збирком, сталном поставком о развоју здравства и туризма, богатим фондом слика и уметничких предмета. Народна библиотека Стеван Сремац у Сокобањи има традицију дужу од 130 година. Располаже са преко 30 хиљада књига свих класификација. У Сокобањи и околини има више православних цркви, а неке од њих потичу из XI и XIII века. Познато је да се у Бањи и околини налази клиника за плућне болести, али и очна клиника.

1.3.5Кључне инвестиције

Највеће инвестиције Сокобања очекује у циљу развоја туризма. Инвестиције које се очекују односе се на приватизацију још неприватизованих хотела и спортско-рекреативних садржаја, као и на изградњу нових спортско-рекреативних и welless/spa центара, аква парка и хотелских садржаја, који ће допринети не само продужавању туристичке сезоне, него и развоју конгресног туризма.

СОКОБАЊА – ЛИЧНА КАРТА
ОСТВАРЕНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У НОВЕ ОСНОВНЕ ФОНДОВЕ, ПО КАРАКТЕРУ ИЗГРАДЊЕ И ТЕХНИЧКОЈ СТРУКТУРИ У 2013. ГОДИНИ
Укупно 92 077 000 РСД
- нови капацитети 5 961 000 РСД
- реконструкција, модернизација, доградња и  проширење
 
78 843 000 РСД
- одржавање нивоа постојећих капацитета 7 273 000 РСД
 

Извор: Општине и градови у Србији 2014

Подстицаји локалног развоја према наменама
(У хиљадама динара)
  2011 2012 2013 2014
01. Подстицање запошљавања 14.817 12.127 7.301 2.948
02. Кадровски и људски ресурси 130      
04. Подстицање производње 1.230      
05. Подстицање пољопривреде 100.647 104.061 64.598 87.170
09. Заштита животне средине 650 1.000 1.165  
11. Саобраћајна инфраструктура 3.422      
13. Енергетска инфраструктура     6.039 6.749
15. Инфраструктура-друго 116.583 2.912 2.349  
17. Образовање, наука, култура и спорт 46.352 13.138    
19. Изградња и јачање институција 56      
20. Друге намене   199 149  
Укупно 283.887 133.436 81.601 97.872

Последње ажурно стање се односи на период 01.01 - 30.06.2015. године, Извор: АПР
 
Од планираних инвестиција очекује се приватизација ХТП-а Лептерија и Специјалне болнице Cокобања.
У табели испод се налази списак расположивих локација за инвестициона улагања у туризму.

Бр. Назив локације Власништво Површина (м2) Намена површине Остале информације
1 Подина Јавно 200 000 Спортско туристички комплекс Могућност давања у закуп на 99 година
2 Зона екслузивних хотела Приватно 900 Нови спа хотел Цена земљишта 30е/м2
3 Зона екслузивних хотела Приватно 15 000 Ориeнтал СПА центар Цена земљишта 30е/м2
4 Царина –Јабукар – Центар II Приватно 6 300 Тремални Аква Парк Цена земљишта 30е/м2
5 Подинарија Јавно 32 000 Хотелско рекреациони центар Могућност давања у закуп на 99 година
6 Јабукар Јавно* 45 000 Хотелско рекреациони центар Могућност давања у закуп на 99 година
7 Подграђе Приватно 875 000 Голф ресорт Цена земљишта 20 еуро/м2
8 Локација Врело Јавно 12 750 Ловачки дом Могућност давања у закуп на 99 година
 

 

1.3.6Донаторски програми и пројекти

У Сокобањи се тренутно спроводи програм Општинског економског развоја у источној Србији, који реализује Немачка организација за техничку сарадњу GIZ уз финансијску подршку СДЦ. Циљ пројекта јесте побољшање економског стандарда грађана у општинама региона, кроз подршку локалних економских активности које ће допринети креирању нових радних места и које ће, с друге стране, помоћи локалним, регионалним и републичким ствараоцима политике у њиховим напорима да подрже развој приватног сектора у региону. 
Општина Сокобања у сарадњи са ГИЗ спроводи пројекат Енергетска ефикасност у зградарству у периоду октобар 2015 - мај 2016.године. Главни циљ пројекта је унапређење енергетске ефикасности у стамбеним зградама на локалном нивоу кроз израду Локалног енергетског акционог плана за енергетску ефиканост у сектору зградарства(ЛЕЕАП). Пројекат је усмерен на олакшавање процеса реновирања постојећих зграда и и унапређења енергетске ефикасности у сектору стамбених објеката . Главне активности на пројекту су израда ЛЕЕАП-а и промоција и подизање свести о енергетској ефикасности. Такође је предвиђено организовање такмичења у игри"Играј за енергију" у одабраним основним школама на територији општине Сокобања.
ИПА Програм прекограничне сарадње Бугарска - Србија - Општина Сокобања је у претходном реализовала инфраструктурне пројекте у оквиру овог Програма у сарадњи са партнерском општином Рила из Бугарске.            

1.3.7Стање комуналне инфраструктуре и услуга

За Сокобању као туристички центар, развој путне инфраструктуре је јако битан. На територији Општине укупна дужина путева је  161 км, од чега је 145 км савремени коловоз. Најважнији путни правац који пролази кроз Сокобању и спаја је са ауто путем Београд-Ниш преко Алексинца, је државни пут DP IIA реда br. 217, који је неопходно реконструисати.
Покривеност водоводном мрежом у Сокобањи је преко 95%, док је процењено (према искуственим подацима, као и према два елабората) да су губици у мрежи преко 45%. Произведена количина воде у току године је око 1 000 000м³, док се фактурише нешто преко половине произведене количине. Секундарни цевоводи су доста стари, преко 30 година. Највећи проблем Сокобање је недостатак пијаће воде у граду у летњим месецима.
Покривеност канализационом мрежом је већа од 90%. Највећа покривеност је у граду, док села немају канализациону мрежу. Материјал од кога је изграђена канализацијона мрежа је већим делом азбест-цемент и старост те мреже је тридесетак година. Окосницу канализационог система чини колектор који прикупља отпадну воду са територије целог града. Број прикључака на канализациону мрежу је преко 3000, што се тиче домаћинстава, и око 400 прикључака који се тичу индустрије и привреде уопште. У Сокобањи постоји и Постројење за прераду отпадних вода, и то од 1974. године, и његов капацитет је превазиђен.
На подручју Општине Сокобања нема електроенергетских објеката напонских нивоа 400 и 220 кВ. Тренутно једини објекат напонског нивоа 110 кВ је далековод ТС 110/35 кВ Алексинац - ТС 35/10 кВ Сокобања, који ради под напоном 35 кВ до изградње ТС 110/х кВ Сокобања. Нисконапонска мрежа у Сокобањи је претежно на дрвениом стубовима, мањи део је на бетонским стубовима, а свега 5% мреже је изведено кабловски. Сва села општине Сокобања су електрифицирана, али су нисконапонске мреже у скоро свим селима старе и потребна им је хитна реконструкција у циљу смањења падова напона и техничких губитака. Смернице развоја електродистрибутивне мреже дате су у Студији перспекгивног дугорочног развоја електричних мрежа 110 кВ и 35 кВ на подручју Електротимока –Зајечар, коју је урадио Електротехнички институт Никола Тесла 2002. године. Телекомуникациона мрежа у Сокобањи је модернизована, готово сва села имају дигиталне централе. 
У Сокобањи постоји само једно комунално предузеће ЈКП Напредак, које се бави одржавањем градске чистоће, одвожењем комуналног смећа, санирањем јавне депоније, уређењем јавног зеленила и излетишта. За сада се смеће односи само из градске средине. Од осталих локалних јавних предузећа треба поменути Дирекцију за урбанизам и изградњу Сокобања, која се бави просторним планирањем.

1.3.8Стање животне средине

На територији општине Сокобања следеће Одлуке Скупштине законски регулишу предметну материју, а то су:
 

1. Одлука о посебној накнади за заштиту и унапређење жувотне средине на територији општине Сокобања
2. Одлука о буџетском фонду за заштиту животне средине општине Сокобања
 
 
 

  
 
 
 

Квалитет ваздуха
Општина Сокобања спада у оне делове наше Републике који се одликују чистим ваздухом и здравом животном средином. Сам двојни епитет - термална и ваздушна бања, говори о квалитету сокобањског ваздуха. Томе знатно доприноси и повољан однос јонизације у атмосфери, односно присуство позитивних и негативних јона у одговарајућој сразмери, што се у функционалном смислу може усмерити у правцу превентиве, лечења, рехабилитације и рекреације (нарочито у зони Озрен-Лесковик-Девица).
Вишегодишњим праћењем здравствених ефеката боравка на овом простору утврђено је да сокобањски ваздух погодује оболелима од бронхитиса и бронхијалне астме. Међутим, и поред тога, присутни су одређени извори загађења чије је дејство највише изражено у зимским месецима када је ваздушни притисак у најнижим деловима котлине нижи него на околним брдима. У главне изворе загађења ваздуха убрајамо:

  • интензивни транспортни саобраћај на релацији РМУ “Соко”  (Читлук) – Сокобања – Алексинац,
  • индивидуална ложишта и стамбене зграде (регионално загађење) са територије целе општине (95%) која користе чврсто гориво за огрев, угаљ и дрво, што узрокује повећану концентрацију  смога, прашине, чађи и других примеса у ваздуху
  • емисију штетних гасова из котларница и ложишта које користе фосилна горива (угљен моноксид, сумпорни оксиди, азотни оксиди, гасовита неорганска једињења флуора и хлора и друге опасне материје)
  • градску депонију (локално загађење која се налази на 3км од Сокобање и представља велики извор загађења ваздуха, нарочито у зимским месецима, када се, због довожења врућег пепела са осталим смећем, често пали и загађује ширу околину).

Ови загађивачи својим штетним дејствима делују на живи свет, целокупни екосистем изазивајући оштећења стратосферског озонског омотача.
Квалитет земљишта
Од укупно 525 квадратних километара, колико покрива општина Сокобања, 30.357 ха је пољопривредног земљишта (подаци из 2000. г.). Од тога 12.779 је под ораницама и баштама, при чему више од 50 % (7.693 ха) ових површина је под житом а остатак под сточним, повртним и индустријским биљем. Преостали део је углавном под ливадама (око 5.500 ха) и пашњацима (10.500 ха). а мањи део, око 1.300 ха је под воћњацима и виноградима. Што се тиче шумског покривача, укупна површина обрасла шумама је око 17.100 ха,
Као што је већ наведено, 50 % земљишта на територији општине Сокобања (око 303 км2) је приведено пољопривредној намени и то су претежно оранице и баште.
Терени у ближој и даљој околини предметне локације, су под хумусним покривачем (најчешће ораницама и ливадама) и шумом.
Ресурс пољопривредног земљишта чини земљиште претежно 4., 5. и 6. бонитетне класе. На нижим деловима подручја су ратарске површине и воћњаци. Земљиште је углавном веће дубине  (површине са плићим слојем већ јесу или потенцијално јесу ерозивне). На средњим висинама су ливаде и пашњаци и заступљено је сточарство. Земљиште је плиће и има мање вода.
Шуме и шумско земљиште
На планском подручју, шуме и шумско земљиште обухватају укупно око 23.298,56ха (36,79% укупне површине ), од чега су скоро три четвртине државне шуме.
Код државних шума, високе састојине у укупно обраслој површини учествују са око 29%, изданачке састојине са око 28%, вештачки подигнуте састојине и културе са 19,5%, шикаре са 7,5% и шибљаци са око 16%. У укупној површини високих и изданачких састојина, буква учествује са више од 70%. Остало су храстове, церове и грабове шуме, а има и багремових засада и мањих површина са четинарским засадима. Евидентирани су ареали лековитог биља и лековити учинак грабових шума, мада се њихово организовано коришћење граничи са истребљивањем и захтева контролу и ограничења.
За шуме у приватној својини не постоје програми газдовања или општа основа. Процењена дрвна маса је 66т/ха, а 97% су шуме изданачког порекла. На око 85% површина су чисте састојине храста и цера са стаблимично примешаним другим врстама, а на око 15% површине су изданачке састојине букве.
Квалитет вода
Територију општине Сокобања карактерише разнолика хидрографска мрежа, нарочито извори топле и хладне минералне воде, који представљају темељне вредности и полазишта у њеном туристичком развоју.
Највредније хидрографске туристичке потенцијале Сокобање чине лековите минералне воде. Ове воде се на територији општине јављају на више места, при чему је могуће издвојити две основне зоне - Сокобањску и зону Јошанице. 
У Сокобањи постоје топли, хладни и млаки извори минералне воде, који су сконцентрисани на три  локалитета: у централном бањском парку, на локалитету Бањица и у зони корита реке Моравице. Већина извора је каптирана и стављена у функцију развоја здравственог турузма. Температура воде се креће у распону од 28º Ц до 45º Ц, на основу чега је шест главних извора сврстано у две  основне групе:

Хипертермални извори (купатило Парк) Температура воде између 39 и 45º Ц
Хипотермални извори (купатило Бањица) температура воде од 28 до 34º Ц
 

 
Ове воде спадају у групу радиоактивних олигоминералних сулфидних хипертермних, односно хипотермних вода. Такође, постоји и извор хладне манганске воде Здрављак у близини истоименог хотела. Коришћење најиздашнијих извора је омогућено, што преко природних извора, што преко вештачких бушотина – сонди. Постоји укупно шест оваквих извора.
Термо-минералне воде у Сокобањи се користе за лечење следећих болести: хронични реуматизам, ишијас, стање после повреда, неурастеније, хроничне гинеколошке болести, лакши облици повишеног крвног притиска, психонеуроза, анемија, исцрпљеност организма и др. Термо-минералне и радиоактивне воде користе се у лечењу за купање, узимањем воде за пиће и кроз друге терапије.
У Бањи Јошаници, термоминералне воде су сконцентрисане на једном месту, у мањем проширењу на левој обали реке Јошанице. На овом месту постоји пет врста лековитих вода: сумпорна, гвоздена I и II, црвена и стомачна, које спадају у групу олигоминералних хипотерми. Због својих својстава њихова употреба је благотворна код хроничних запаљења желуца и дванаестопалачног црева, поремаћаја моторике биљијарног тракта и дебелог црева, хроничне уринарне инфекције, запаљења бубрега, песка и камена у бубрегу, шећерне болести, анемије, стања после хируршких интервенција, кожних болести, екцема, итд. Медицинске индикације ових вода су прилично различите у односу на воде са подручја града, тако да се њиховим комбиновањем стварају услови за разноврсну и квалитетну зрдавствено-рехабилитациону понуду.
Окосницу хидрографске мреже на територији општине Сокобања чини река Моравица, која је образовала свој ток после повлачења језера из котлине. Поред водотока хидролошку карту овог простора чине и бројни извори слатке - питке  воде, вештачка и природна језера. Река Моравица се одликује чистом и квалитетном водом (водоснабдевање Бање и наводњавање обрадивих површина у алувијалној равни), вировима и проширењима у кориту (купање), племенитим врстама рибе (спортски риболов).
Бованско језеро, дугачко око 8км и дубоко око 50м у близини бране, има разноврсне намене: одбрана од поплава у доњем делу Моравице, наводњавање пољопривредних површина , водоснабдевање Алексинца, Житковца и Сокобање, развој туризма, спорта и рекреације, итд.
Мало језеро на Озрену има доминантну позицију у атрактивном и еколошки квалитетном природном амбијенту овог излетишта.
Врмџанско језеро, смештено у непосредној близини истоименог села и у јужном подножју планине Ртањ, представља атрактивно излетиште и риболовачки пункт.
Загађење површинских и подземних вода
Сви постојећи подаци о стању система за прикупљање, каналисање и пречишћавање отпадних вода у општини Сокобања потичу из ЈКП НАПРЕДАК Сокобања (једина организација надлежна за ову врсту делатности), из пројеката који су рађени од стране надлежних институција, из општинских служби и од јединог већег загађивача индустријском отпадном водом  – РМУ Соко.
У периоду до 1990. године на територији општине радила су нека предузећа која су била евидентирана као потенцијални индустријски загађивачи: Кристал (обрада стакла), Монтер (производња и дорада предмета од бакра), млекара, кланица и сервис за поправку аутобуса и камиона транспортног предузећа Сокопревоз. У неколико наврата изливање  хемикалија из ових постројења, појачане дозе дезинфекционих средстава, киселина, разних мазива и уља су довела до помора риба у реци Моравици.
Река Моравица спада у мале водотоке, и поред комуналних отпадних вода из градског језгра Сокобање, оптерећена је и водом из бројних притока, које пролазе кроз мања урбана насеља и са собом носе одређене количине опасних вода које производе сеоска домаћинства ( ептичке јаме, осока из стајњака..) и воде које настају спирањем пољопривредног земљишта - пестициди и вештачка ђубрива.
Управљање чврстим комуналним отпадом
Услове за обављање комуналних делатности на територији општине Сокобања уређује Општинска управа општине Сокобања на тај начин што је основала Јавно комунално предузеће “Напредак” које се првенствено бави пословима сакупљања, одвожења и депоновања отпада на поменутом подручју.
Постоје две Одлуке Скупштине које законски регулишу предметну материју, а то су:
 

1.  Одлука о комуналном уређењу на територији општине Сокобања
2.  Одлука о комуналним делатностима на територији општине Сокобања
 

 
Посматрајући целокупну  територију општине Сокобања, највећи извор чврстог отпада је комунални отпад из домаћинстава и угоститељских објеката. У основне изворе отпада убрајамо:

  • Становништво -  комунални отпад,
  • Индустрију (депонија јаловине Рудника Соко (11км од Сокобање) и кисели отпад бивше стакларе на депонији земље и шута)
  • Пољопривреду - пестициди, органско ђубриво.

Сокобања, као познато туристичко, климатско и бањско лечилиште, има изразит проблем одлагања отпадних материја, с обзиром на конфигурацију, с једне стране, као и због ограничавајућих фактора избора локације и то атрактивних излетишта и изворишта термоминералних извора, с друге стране.
Територија општине Сокобања заузима површину од 525 км² на којој живи 16021 становник према попису из  2011. год. а сама бања има 7982 становника. Организовано сакупљање отпада покрива насеље Сокобању и 2 Месне заједнице Блендију и Жучковац.
Јединица за изношење смећа у оквиру ЈКП Напредак, обавља послове изношења кућног смећа по детаљном програму који обухвата сваку улицу у насељу и то једном недељно.
У сеоским подручјима не постоји организовано прикупљање комуналног отпада, већ свако домаћинство самостално истоварује семеће, осим у месној заједници Блендија.
У насељу Сокобања отпад се сакупља у кантама, великим и малим контејнерима, а од 2010. године стављени су у функцију и контејнери за ПЕТ амбалажу.
У погледу транспортних капацитета, ЈКП Напредак располаже са три возила (специјално возило са надградњом које служи за извоз смећа и канти, специјално возило са надградњом за извоз великих контејнера са смећем и специјално возило са надградњом или смећара која служи за извоз смећа из малих контејнера). Комунално предузеће не поседује булдожер или набијач на градској депонији, тако да при одлагању отпада није могуће компактирање.
Тренутно се одлагање комуналног отпада врши на локацији “Трговишки пут” још од 1970. године, и из године у годину количина смећа на годишњем нивоу је све већа. Постојећа депонија се налази поред саме обале реке Моравице (око 5м) и као таква представља опасан извор загађења реке, која је главни снабдевач акумулације код места Бован, одакле се тренутно снабдевају водом насеља у општини Алексинац.
Током 2001. године, уз помоћ Немачке невладине организације HELP изведена је санација депоније, што подразумева ограђивање, израду дренажног система за прикупљање оцедних вода са базеном, израду бунара за отплињавање, формирање зелене површине као и зеленог појаса.
Када је реч о дивљим депонијама, у самој Сокобањи их има око десетак, док је у сеоским насељима идентификовано чак 56 дивљих депонија (Извор:Катастар чврстог отпада,2008.год.).
Утицај чврстог комуналног отпада на животну средину може се разматрати са два аспекта. Први се испољава кроз недовољну покривеност територије општине Сокобања на којој се пружа услуга одношења смећа. Такође, велики проблем представљају сметлишта у околним селима, јер се тамо не врши организовано сакупљање отпада. Ово условљава формирање дивљих сметлишта на необухваћеним подручјима, а самим тим и стварање могућности појаве заразних болести код становништва и угрожавање животне средине. Други фактор који својим садржајем може да угрози животну средину на разне начине јесу депоније, сметлишта и друге врсте одлагалишта.
 

  • Загађење ваздуха, услед издвајања депонијског гаса и спаљивања смећа;
  • Загађење вода (површинских и подземних), посебан проблем представља одлагање отпада у долинама потока и река, које низводно од њих постају водотоци без живота, процедне воде комуналних и дивљих депонија које такође загађују водотокове;
  • Загађење земљишта комуналним отпадом, који ветар и животиње разносе са неуређених и дивљих депонија, уништење земљишта површинским коповима;
  • Здравље људи, које је угрожено коришћењем загађених површинских и подземних вода и употребом контаминираних пољопривредних намирница.

Сметлишта, настала одлагањем отпада из домаћинства, индустрије и пољопривреде, својом великом површином, количином и хетерогеним саставом, значајно утичу на животну средину. Тај утицај се огледа у следећем: 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Према Националној стратегији управљања отпадом коју је Влада Републике Србије усвојила 2003. године заједно са програмом приближавања ЕУ, утврђено је 29 региона за управљање отпадом. Општина Сокобања је донела Одлуку о приступању концепту регионалног управљања отпадом и изградњи регионалне депоније за општине Нишког региона  и потписала Споразум о формирању Нишког региона за заједничко управљање  отпадом између града Ниша и општина Дољевац, Гаџин Хан, Мерошина, Сврљиг, Алексинац, Сокобања и Ражањ. У Локалном плану управљања чврстим отпадом, предложен је низ рационалних и изводљивих решења која обухватају широк опсег мера за унапређење поступања са отпадом, почев од смањења настајања отпада на извору, одвојеног сакупљања, рециклаже, уклањања дивљих сметљишта, па до промотивних и едукативних активности како самих грађана тако и самих радника ЈКП-а Напредак.

 
[1] Извор: Републички завод за статистику- Становништво старо 15 и више година према школској спреми и полу, по општинама и градовима  
Израда овог система финансијски је подржана од стране
GIZ SDC Deutche Zusammenarbeit